Mnogo zakona, malo primene

30. 4. 2010.

“Tokom 2009. godine izostali su značajniji napori predstavnika vlasti da se učvrsti vladavina prava u Srbiji. Pohvalno je što se usvajaju tranzicioni zakoni, ali njihovo sprovođenje je selektivno i nije na zadovoljavajućem nivou”, naglasila je Maja Mićić, koordinatorka programa ljudskih prava Inicijative mladih za ljudska prava (Inicijativa), na predstavljanju izveštaja ove organizacije “Primena tranzicionih zakona u Srbiji, 2009”, 29. aprila u beogradskom Medija centru.

Kako je navela, izveštaj sadrži rezultate monitoringa primene Zakona o zabrani diskriminacije, Zakona o crkvama i verskim zajednicama i odredbi koje zabranjuju govor mržnje u Zakonu o javnom informisanju. Poseban deo izveštaja odnosi se na monitoring primene međunarodnih i domaćih pravnih dokumenata koji garantuju prava nacionalnih manjina. Nadgledani su poštovanje prava Bošnjaka u Sandžaku kao i albanske manjine u opštinama Preševo i Bujanovac.

“Prethodnu godinu obeležio je pozitivan pomak u oblasti zaštite od diskriminacije, usvajanjem takvog zakona, ali i u izgradnji sudske prakse kojom se sankcioniše govor mržnje“, rekla je Mićić i istakla da predstavnici vlasti vrlo malo čine da smanje nepoverenje Albanaca sa juga Srbije prema državi, i da mere koje su dosad preduzete nisu omogućile punu integraciju Albanaca u društvo.

Sa njom se složio Goran Miletić, pravni savetnik za ljudska prava iz organizacije Civil Rights Defenders:
„Usvajanje zakona ide sve bolje i brže – što se kvaniteta tiče, to je veliki plus. Međutim, kvalitet, primena tih zakona zasad polovično ispunjava standarde. Neki zakoni se primene zbog prisustva međunarodne zajednice ili pritiska javnosti. Potrebno je dići veliku halabuku da bi se neka odredba promenila. Stanje u Preševu i Bujanovcu se donekle popravilo, ali tamošnji Albanci, kao i Bošnjaci u Sandžaku, i dalje se ne tretiraju kao ravnopravni građani ove države.“

Poslanik Partije za demokratsko delovanje Riza Haljimi (Riza Halimi) je istakao da je u opštini Preševo, u kojoj živi 90 odsto Albanaca, nivo poštovanja ljudskih prava daleko niži nego ’70-tih godina.
“U Bujanovcu je određen pomak napravljen, u Medveđi je ogromna većina albanskog stanovništva raseljena... Mladi generalno ne vide perspektivu za normalan život. Nema ponuda za zapošljavanje, i kad se na to nadovežu problemi sa nepriznavanjem diploma univerziteta u Prištini i sa nostrifikacijom diploma, onda shvatate kakva je situacija. U poslednjih 20 godina, 17.000 ljudi je napustilo Preševsku dolinu. To sve se dešava u osetljivoj, pograničnoj oblasti, gde postoje razni drugi problemi, kao što je organizovani kriminal. Potrebno je da se visoki nivo dikriminacije amortizuje, kako bi krenuli sa primenom tranzicionih zakona. Taj deo Srbije je ekonomski zaostao, Albanci su delimično integrisani u društvo, zasad kroz multietničku policiju“, naglasio je Haljimi.

Dragan Popović, programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava, osvrnuo se na Zakon o crkvama i verskim zajednicama, čija primena je analizirana u Inicijativinom izveštaju.
„Taj zakon je svojevrstan spomenik vlade Vojislava Koštunice. Sadrži vrlo malo prava i jako mnogo politike. U vreme njegovog donošenja, nekoliko nevladinih organizacija slalo je amandmane, apelovalo da se donese bolji zakon. Dosad je postigao dva efekta – prvi je diskriminacija, koja je u temelju zakona, jer su crkve i verske zajednice podeljene na tradicionalne i netradicionalne. Prve imaju sva prava i nikakve obaveze, a netradicionalne samo da bi se registrovale moraju da podnesu impozantnu dokumentaciju, prikaz verskih obreda, koje onda Ministarstvo vera analizira... Drugi efekat zakona je opasan upliv crkve u državnu vlast. Najbolja ilustracija zakona i onih koji su ga doneli je bivši ministar vera Milan Radulović, koji je u jednom razgovoru baptistima rekao ’A šta će vama ta vaša crkva kad imate ovako dobru Srpsku pravoslavnu crkvu?’“, kazao je Popović.

„Sve su to primedbe koje stoje od ranije. Mi zasad nemamo nijedan primer pritužbe na taj zakon. Uočili smo određen broj pravnih praznina u tom zakonu, i to ćemo rešiti u skladu sa našim ovlašćenjima. Zakon je uneo jednakost crkava i verskih zajednica. Odnosi države sa crkvama i verskim zajednicama su dobri, i većih problema nema. Podstiče se dijalog svih konfesija, crkve i verske zajednice sarađuju u raznim pitanjima. Verska struktura u našoj zemlji je jedan od najvažnijih argumenata za ulazak u EU“, rekao je pomoćnik ministra vera Dragan Novaković.

„Efekte Zakona o crkvama i verskim zajednicama videli smo kad je donošen Zakon o zabrani diskriminacije i kad je samo jedan poziv predstavnika tradicionalnih verskih zajednica bio dovoljan da se Zakon povuče iz skupštinske procedure. ’Tradicionalne’ crkve imaju imunitet i mnoge privilegije, ne plaćaju PDV... Postoji i problem sa verskom nastavom, na koju samo tradicionalne crkve imaju pravo. Kada bi neki roditelj koji je pripadnik manjinske verske zajednice zbog toga tužio državu pred Evropskim sudom za ljudska prava, Srbija bi imala problema“, napomenuo je Goran Miletić.

Član Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije Dragan Janjić naveo je da je u medijskoj sferi u Srbiji najveći problem nejasno vlasništvo nad medijima.
„Zakon nije učinio da vlasništvo nad medijima bude transparentno. Ne mislim da ima naročitih problema sa medijskim slobodama, već više sa uređenošću medijske scene u Srbiji. Ovde možete da objavite šta hoćete. Međutim, ako poruku navijača Brankici Stanković ’proćićeš kao Ćuruvija’ sud okarakteriše samo kao uvredu, a ne kao pretnju, šta onda da misle novinari kad pišu o osetljivim temama?“, rekao je Janjić.

D.L.