Reči iznad osećanja

14. 10. 2011.

Kampanja “Beograd – grad bez nasilja” i Evropska nedelja lokalne demokratije

Reči iznad osećanja

„Posle prošlogodišnje ’Parade ponosa’, osetila sam se poraženom, jer nismo pokazali da umemo da budemo tolerantni prema različitim od nas. U incidentima uhapšeno je više od 200 mladih ljudi, protivnika ‘Parade’ od kojih su mnogi maloletni. Nekoliko meseci kasnije stvorena je Radna grupa za izradu strategije bezbednosti grada Beograda da komunicira sa medijima i mladima. O ovim temama se mora razgovarati sa mladima, jer su oni ti koji će se sutra suprotstaviti nasilju”, rekla je Selena Pleskonjić, odbornica u Skupštini grada Beograda, tokom “Javnog časa o nenasilju”, 14. oktobra u Petoj beogradskoj gimnaziji. “Javni čas o nenasilju” u okviru Evropske nedelje lokalne demokratije i kampanje “Beograd – grad bez nasilja”, okupio je više od 50 srednjoškolaca.

“Nasilje je toliko postalo deo svakodnevnice, da smo na njega prestali da reagujemo. Često se upirao prst u srednjoškolce kao vinovnike nasilja, a srednjoškolcima se zapravo malo ko bavi. Tokom ove kampanje, želimo sa vama da pričamo o toleranciji i ljudskim pravima, o tome zašto su različitosti dragocene”, kazala je Maja Mićić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava.

Profesorka predmeta “Građansko vaspitanje” u Petoj gimnaziji Julija Grujić Simeunović istakla je da je istraživanje među 630 srednjoškolaca u šest gradova Srbije utvrdilo da je više od 60 odsto njih bilo svedok nasilja, a da je trideset odsto učenika učestvovalo u tučama.

“Kod mladih se nasilje javlja iz velikog straha, koji se vremenom taloži. Mislim da se kao društvo veoma malo bavimo uzrocima nasilja, a mnogo više pričamo o posledicama. Morate da se učite komunikaciji i kulturi dijaloga”, poručila je srednjoškolcima Olivera Ježina, direktorka Dečijeg kulturnog centra u Beogradu.

Đaci Pete gimnazije razgovarali su potom o nenasilju i čitali radove svojih školskih drugova i drugarica, koji su pisali o nasilju koje su doživeli, a nisu hteli da javno o tome govore.

“U osnovnoj su me ismevali zbog fizičkog izgleda. Vremenom sam navikao, mada se i sad osećam loše kad se setim toga. Plašio sam se da priznam da sam homoseksualac. Istovremeno, plašio sam se da ću ceo život morati da se krijem kao miš u rupi. Jako me zaboli kad u kući i van nje čujem kako ljude koji su drugačiji treba pobiti ili poslati na lečenje. Čini mi se da je ljudima najlakše da izgovaraju reči, ne razmišljajući o osećanjima drugih. Žao mi je što ne mogu da im omogućim da samo jedan dan budu u mojoj koži. Posle toga više nikad ne bi radili nešto slično”, napisao je jedan učenik Pete gimnazije.

„Pored toliko sportova u kojima smo uspešni, našem narodu omiljeni vid rekreacije postaje agresija. Usavršili smo se u timskim igrama – deset na jednog, trideset na petoricu. Znam da nasilnika ima svuda po svetu, ali ovo je moja zemlja, u kojoj želim nešto da promenim”, napisala je učenica Pete gimnazije.

Cilj kampanje “Beograd – grad bez nasilja” je smanjenje diskriminacije i nasilništva među srednjoškolskom populacijom, kao i podsticanje mladih da aktivno učestvuju u društvenom životu, promociji vrednosti tolerancije i dijaloga. Kampanji su se pridružile Prva, Treća, Peta, Deveta, Trinaesta beogradska i Zemunska gimnazija.

Realizatori kampanje su Agencija za evropske integracije i saradnju sa udruženjima grada Beograda, Inicijativa mladih za ljudska prava i Kancelarija za mlade gradske uprave grada Beograda, uz podršku drugih gradskih institucija.

D. L.