Ni straha ni sumnje

27. 10. 2010. Razgovor mladih iz Beograda i Prištine

Ni straha ni sumnje

“Važno je da se mladi iz Kosova i iz Srbije upoznaju i posećuju. Mediji stvaraju sliku kao da živimo u dva različita sveta, a kad se mladi iz Kosova i Srbije sretnu kao sada, vide da imaju mnogo toga zajedničkog, slične probleme i interesovanja. Mladi moraju da formiraju svoje stavove, da ne prepuštaju medijima da to čine umesto njih. Ljudima na Kosovu Beograd deluje daleko, možda zato što ne mogu sa kosovskim ili UNMIK dokumentima da otputuju u Beograd, ali je zapravo veoma blizu”, rekao je Besart Ljumi (Besart Lumi), koordinator Viziting programa Inicijative mladih za ljudska prava na Kosovu (Inicijativa Kosovo) tokom javnog razgovora mladih iz Prištine i Beograda 27. oktobra u beogradskom Kulturnom centru “Grad”.
Diskusijom devetoro mladih iz dva grada završena je trodnevna poseta studenata i studentkinja iz Prištine Beogradu, koju je od 25. do 27. oktobra u okviru Viziting programa organizovala Inicijativa. Mladi iz Prištine posetili su Fakultet političkih nauka (FPN), Sajam knjiga, redakcije i kulturne ustanove.

„Prijatelji su mi zavideli kad sam im rekla da idem u Beograd. Kosovo je dosta zatvoreno društvo, mladi teško mogu da putuju bilo gde. Bila sam u Novom Sadu, na ’Exit’ festivalu, tako da sam otprilike znala šta da očekujem. Nije bilo ni straha ni sumnje, nismo se plašili da pričamo albanski. Beograd je divan grad i ljudi su veoma zanimljivi. Srećna sam što sam došla“, rekla je Fiona Keljmendi (Fiona Kelmendi), diplomac Američkog univerziteta na Kosovu (AUK) iz Prištine.

„Bilo nam je divno na Sajmu knjiga, pričali smo sa piscem i izdavačem Vladimirom Arsenijevićem, koji želi da izda knjige albanskih autora. Imali smo ideju o Beogradu kao o bilo kom drugom velikom evropskom gradu, veoma je lepo, dinamično, zanimljivo“, naveo je Ron Krasnići (Ron Krasniqi), diplomac AUK.

Anita Mitić, studentkinja FPN iz Beograda je mesec dana studirala na univerzitetu koji su završili Ron i Fiona: „Kad sam prvi put išla u Prištinu, plašila sam se, naravno moji roditelji više nego ja. Ali, kad sam upoznala tamošnje ljude, strah je nestao. Danas imam mnogo prijatelja u Prištini i ovde mi mnogi ne veruju kad to kažem. Na Kosovu možete pričati srpski, naročito sa starijim ljudima. Moramo da razbijemo zid predrasuda koji deli Srbe i Albance, zato su ovakvi razgovori važni. Srbija bi trebalo da prizna nova kosovska dokumenta kako bi ljudi sa Kosova mogli slobodno da odlaze u Srbiju“.

„Nisam bio u Prištini, ali želim da odem. Često me prijatelji pitaju zbog čega, ali to je kao da me pitaju zašto bih išao u Kragujevac ili Novi Sad. Priština je grad kao i svaki drugi, u kom ima i dobrih i loših ljudi. Srbi i Albanci su predodređeni da žive ne jedni pored drugih, već zajedno“, istakao je Marjan Maruna, student FPN-a iz Beograda.
„Mnogi ovde ne znaju da sa ličnom kartom mogu da otputuju na Kosovo. Svaki dan autobus iz Beograda ide za Prištinu“, kazao je Ljumi, koji je prvi put u Beogradu bio 2007, u okviru Viziting programa.

„Francuzi i Nemci su ratovali i mrzeli se više nego Srbi i Albanci. Danas su Francuska i Nemačka najbolji prijatelji. Moramo saznati na koji način da povežemo ljude iz Srbije i Kosova. Mislim da kroz kulturnu saradnju najlakše možemo započeti proces pomirenja. Kontakti su slabi zbog predrasuda i političara koji koriste ljude za svoje interese. Političari se brinu o tome šta nas razdvaja, a mi treba da vidimo šta nam je zajedničko“, naglasio je Krenar Šalja (Krenar Shala), diplomac AUK iz Prištine.

„Imala sam 20 godina kad je rat na Kosovu počeo i taj period bih najradije izbrisala iz sećanja. Ljudi su izbacivani iz svojih kuća, sa svoje zemlje, razumem da je danas teško razgovarati i da postoji mržnja. Međutim, da bismo krenuli dalje, neko mora da preuzme odgovornost za ono što se desilo tokom rata, da se znaju činjenice, a ne da se izmišljaju. Možda kulturna saradnja može da pomogne, ali nje nema mnogo. Radim na festivalu dokumentarnog filma ’Dokufest’ u Prizrenu, gde je 2004. ili 2005. godine pobedio film ’Pretty Diana’ Borisa Mitića. Mnogi su pitali zašto je Srbin nagrađen, ali je kvalitet pobedio“, rekla je Valjbona Šujaku (Valbona Shujaku), menadžerka kulture iz Prištine.

„Bila sam mala dok je besneo rat na Kosovu, ali želim da znam šta se sve tad dešavalo. Ovog leta sam sa Besartom prolazila kroz Suvu Reku/Suhareke, na putu ka Prizrenu, i on mi je pričao šta se događalo u Suvoj Reci tokom rata. Osećala sam se grozno. Bila sam besna što dosta toga nisam znala“, rekla je Mitić.
„Od kraja rata je prošlo 11 godina. Više od hiljadu porodica i dalje ne zna gde su njihovi najmiliji. To zanima obične ljude, i takvi problemi treba da budu tema razgovora Beograda i Prištine. Političari i sa jedne i sa druge strane su pričali samo o državnim interesima, nisu se bavili potrebama običnih ljudi. Svi pričaju o tome kako žele da odvedu svoja društva u Evropsku uniju, a nemamo slobodu kretanja ni u regionu“, rekao je Ljumi.
„Ako čekamo da političari započnu dijalog, čekaćemo godinama. Zato su ovakvi razgovori važni“, zaključila je Keljmendi.

Ova diskusija prva je u nizu susreta mladih iz Kosova i Srbije koje će organizovati Inicijativa. Slede javni razgovori mladih političkih aktivista i aktivistkinja iz Kosova i Srbije. Diskusija će biti emitovana 28. oktobra u 21.30 na B92 Info kanalu.

D.L.