Usvajanje Deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici

11. 7. 2010.

Publikaciju "Usvajanje Deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici", koja sadrži stenografske beleške sa zasedanja Skupštine Srbije na kom se usvajala Deklaracija, možete preuzeti OVDE.

Iz uvodnika:
"Usvajanje deklaracije o genocidu u Srebrenici u Skupštini Srbije je proizvelo široku i kontroverznu javnu debatu. Petnaest godina duga polemika o zločinu u Srebrenici, prvo uz naglašeno negiranje, zatim licitaciju sa brojem žrtava i na kraju tumačenjem pravne kvalifikacije ovog zločina, kulminirala je najpre izjavom predsenika Srbije Borisa Tadića da treba osuditi genocid u Srebrenici, a zatim i samim usvajanjem Deklaracije Narodne Skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici.
Ostaje otvoreno pitanje da li je usvajanje deklaracije dovelo do rezultata. Da li je polemika u Skupštini dovela do boljeg razumevanja i konsenzusa oko osude ratnih zločina i individualizaciji krivice ili su se samo utvrdile i razbuktale postojeće nedoumice o kolektivnoj odgovornosti i krivici, o razlozima zbog kojih treba osuditi genocid i odgovorne izvesti pred lice pravde?
Pred vama je transkript sednice na kojoj je Skupština Srbije raspravljala o usvajanju Deklaracije. Debate i govori narodnih poslanika svih političkih opcija daju najbolji pregled o dilemama i načinu na koji se poslednjih petnaest godina pristupa genocidu u Srebrenici, presudama međunarodnih sudova i najzad, ali ne i manje važno, pokazuje odnos prema žrtvama ratnih zločina na teritoriji bivše Jugoslavije. Licitacija brojem žrtava, ponovno korišćenje „naših“ žrtava u političke svrhe i manjak razumevanja značaja simboličke reparacije, koju je sama deklaracija trebalo da pruži, obeležili su polemiku u Skupštini. Inicijativa mladih za ljudska prava se iz dva razloga odlučila za štampanje integralnog transkripta ove sednice Skupštine. Prvi je, već pomenuti, sveobuhvatni pregled stavova i mišljenja o genocidu u Srebrenici koji daje ova rasprava. Drugi razlog leži u činjenici da je zaborav i nepoznavanje činjenica o prošlosti glavni preduslov za neke buduće manipulacije
i etnički motivisane konflikte. Štampanje i dostupnost ovog transkripta, a samim tim i realni pregled stavova o Srebrenici, samo je mali doprinos kreiranju neophodne arhive o političkim i ratnim dešavanjima koju ostavljamo kao zaostavštinu novim generacijama. Iako preporučujemo čitanje transkripta u celini, radi lakšeg pregleda i mogućnosti praćenja debate o najvažnijim temama, napravljen je sadržaj u kome su grupisani delovi govora narodnih poslanika u deset poglavlja. Izbor tema je napravljen u skladu sa javnim polemikama koje su vođene poslednjih godina i koje na različite načine kreiraju javno
mnjenje u Srbiji. Relativizacija genocida, odnos prema žrtvama, polemika o individualnoj i kolektivnoj odgovornosti, veličanje Ratka Mladića kao heroja i evropske integracije su neke od tema koje utiču na saradnju sa Haškim tribunalom, određuju odnos prema prošlosti i, uopšte, kreiraju (ili ruše) buduću saradnju sa državama u regionu.
Nada Kolundžija, pri predstavljanju predloga deklaracije, postavila je sledeće pitanje: “…da li je za sve nas neprikosnovenost ljudskog života u temelju društva za koje se zalažemo i da li je za sve nas ta neprikosnovenost zaštićena od svakog nacionalnog, verskog ili bilo kog drugog predznaka koji čini razliku?”. Ovaj transkript nudi odgovor.

Maja Stojanović,
direktorka Inicjative mladih za ljudska prava

Publikacija je dostupna za prelistavanje:

Preuzmi PDF