Inicijativa mladih za ljudska prava - Srbija
Čas istine za Srbiju
12. 7. 2010..jpg)
„Tokom donošenja Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici, naslušali smo se kako je to što se desilo u Srebrenici izmišljotina. Bilo je mučno gledati skupštinske ’kolege’ kako mirno, cinično pričaju o tome. To je dodatni zločin rečima, mišlju, kada neko negira da se zločin desio. Kakva god bila, Deklaracija predstavlja iskorak posle 15 godina ćutanja. Njeno usvajanje poslanici su shvatili kao još jedan dnevno-politički zadatak, i to je problem Srbije, jer radimo neke stvari zato što to kaže neki sud, međunarodna zajednica... Nažalost, živimo u šizofrenom društvu, u kom više od 60 odsto ljudi želi u EU, a isti procenat njih kaže da Ratko Mladić ne treba da bude izručen Haškom tribunalu. Srebrenica je jedna od najsramnijih stranica u istoriji Srbije, a niko ne priča o tome kako će se u udžbenicima istorije o tome pisati“, rekao je Meho Omerović, poslanik Socijaldemokratske partije Srbije, na manifestaciji “Ne zbog Evrope” 11. jula u Muzeju istorije Jugoslavije. Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) je u okviru ove manifestacije promovisala publikaciju “Usvajanje Deklaracije Narodne skupstine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici”, koja sadrži stenografske beleške sa zasedanja Skupštine Srbije na kom se usvajala Deklaracija. Na početku promocije, aktivisti i aktivistkinje Inicijative su javnim čitanjem delova stenograma podsetili prisutne na ono što je izgovoreno u parlamentu.
Poslanik G17 plus Vlajko Senić je istakao da Deklaracija nije bila rezultat dogovora poslanika, i da do danas nije jasno ko ju je formulisao i dostavio Skupštini:
„Skupština nema gotovo nikakvu političku moć i naša je jedina obaveza da podržimo ono što stigne iz Vlade. Iluzorno je bilo da poslanici nešto promene u tom tekstu. Domet Deklaracije je samim tim manji, i ne treba očekivati da je proizvela neku promenu javnog mnenja. Verujem da većina građana osuđuje Deklaraciju“, prenosi Senić.
„Kada sam na desetogodišnjicu zločina predao predlog deklaracije, doživeo sam poniženje. Predlog se izgubio na putu do pisarnice, i morao sam lično da ga odnesem ženi koja tamo radi. Tadašnji predsednik parlamenta Predrag Marković (funkcioner G17plus, opaska D. L.) je u šali sa Aleksandrom Vučićem (poslanik Srspke radikalne stranke, op. D. L.) pričao kako smo Nataša Mićić (poslanica na listi Demokratske stranke, op. autora teksta) i ja u klozetu dogovarali predlog deklaracije. Ova deklaracija je usvojena, i to je maksimum za Srbiju. To je čas istine za Srbiju. Skupštinska rasprava je bila užasavajuća, strašno teška i mučna“, napomenuo je Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije i parlamentarac.
Prema rečima poslanika Liberalno-demokratske partije Ivana Andrića, osnovni problem srpskih političara je što misle da je potrebno koketirati sa nacionalizmom da bi se sprovele reforme:
„Svi žele da budu dopadljivi narodu, a oko suštine nema kompromisa. U Srebrenici je bio genocid, tu nema pregovaranja i dopadljivosti. Bilo je pozitivnih reakcija na Deklaraciju, ali suštinski se ništa nije promenilo. Namera onog koji je pisao Deklaraciju je bila praktična, da ona posluži kao kompenzacija za to što ne hapsimo Ratka Mladića. A argument da ga dosad nismo uhapsili jer ne možemo da ga nađemo je našim političarima dovoljan. Šta to govori o njihovoj odgovornosti? Bila mi je muka od rasprave u Skupštini“.
„Čim neko počne da licitira žrtvama, umanjuje njihov broj, taj želi da devalvira zločin. Zločin nije počinjen sam od sebe, inspiratori i podstrekači su i danas u Beogradu“, naglasio je direktor Srpskog pokreta obnove Aleksandar Jugović i dodao da „dok u Srbiji bude i jedan čovek smatrao da je Mladić heroj, ne možemo graditi budućnost bez bojazni da će nam ona doneti čoveka koji će se preporučivati zločinima kao herojstvom“.
„Da li kao društvo imamo snage da pričamo o Srebrenici? Šta se pričalo o Radovanu Karadžiću kad je uhapšen? Pričali su se tračevi i gluposti, nijedne novine nisu pisale za šta je on u stvari optužen. Politika Slobodana Miloševića i Dobrice Ćosića bila je jasna, podeliti i raseliti muslimane, to stoji i u nedavno objavljenim Mladićevim dnevnicima. Kategorija stida kao da je zaboravljena ovde“, rekao je Omerović. Senić je istakao da je važno upitati se ko stoji iza ekstremnih desničarskih organizacija kao što je Srpski narodni pokret 1389, čiji su članovi u noći između 10. i 11. jula Beograd oblepili plakatima na kojim piše „Srećan vam 11. jul, dan oslobođenja srpskog grada Srebrenice“.
„Te organizacije služe snagama prošlosti da pokažu kako su i dalje među nama. Ako za neke lidere EU nije problem da u Briselu pričaju sa ljudima koji su slične i još gore plakate pre dve godine pokazivali u Skupštini, kako onda da se u Srbiji sa takvim stvarima obračunamo?“, pitao je Senić.
„O iskrenosti izvinjenja govori onaj kome se izvinjavate. Podsetio bih da je ovo verovatno jedina manifestacija ovakvog karaktera u Beogradu, na 15-godišnjicu genocida. Taj podatak i plakati koji su sinoć lepljeni dovoljno govore o Beogradu. Politički program koji je Srbiju gurnuo u ratove i dalje je negde važeći. Ideolozi Miloševića i dalje su ugledni. Što se srpske politike tiče, mi tonemo u nedefinisano stanje u kom je vrhunska mudrost nemati stav. Mi ne idemo dalje jer nemamo političke pozicije. Ceo svet je video Mladića koji je rekao da oduzima Srebrenicu Turcima i daje je srpskom narodu. Mi smo tražili više od rezolucije i zato nismo glasali za njeno donošenje“, zaključio je Korać.
Dušan Lopušina
.gif "Inicijativa za REKOM")
